Grobari pa gde ste wi??

SAMO JEDAN KLUB SAMO JEDAN GRAD SAMO PARTIZAN SAMO KOCELJEVA!!!

OOOO PARTIZANE, PARTIZANE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!


GROBARI FOREVER!!!!!!!!!!!!!!!

A zvezda,de je zvezda????GDE STE ZVEZDASI???

diwna zwezdasi su na drugom topicu...al mozes ti da predjes i u grobare..PARTIZAN!!!

Ima vas mnogo...

kao i vas

Archer wrote:

Ima vas mnogo...

Da mislim Partizanowo rukowodstwo je uhapseno...CIGANI WI STE JEDNE OBICNE PICKICE!!!

I TO NAJVECCE!!!!!!!


PARTIZAN FOREVER!!!!!!!!!

razocarao sam se nema Grobara...eeeeeeee

Za sampione


Crno-bele vidim u vrhu evrope,
pred Partizanom sve se boje tope.
Parni valjak melje,stoji drug uz druga,
slusaj sta porucuju Grobari sa juga!

Hej,hej Partizan,hej,hej Partizan!

Za sampione,drzave cele,
ze crno-bele,za crno-bele!2x

Partizan se voli,za druge se navija,
s partizanom igra cela zemlja srbija,
parni valjak melje stoji drug uz druga,
svoje pesme pevaju grobari sa juga!

Hej,hej...

Dos'o je i taj dan,
Umro je Miteran,
Umro je umro,
Umro je on,
PARTIZAN JE SAMPION !
(pesma pevana na susretu EURO lige u basketu sa Pau Ortezom sezona '96/'97)

Dos'o je i taj dan,
jebo vas Partizan,
jebo vas jebo,
jebo vas on,
PARTIZAN JE SAMPION !
(peva se protiv svih klubova)

---

Tuzno je biti Dzajiceva keva,
Sto svakog dana kraj ekrana zeva,
I kaze: "Sine najveca je tuga,
Kada pusis Grobarima s Juga."

A on joj kaze: "Majko moja mila,
Sreo sam sa severa debila.
Njemu je mali, Grobaru je veci,
I zato nema kraja mojoj sreci."

---

Timo... Timo... Timo... !
Svercov'o si muslimane,
Timo picko s "marakane". (2x)
Marakana sva u krvi Partizan je opet prvi

---

Samo me povedi,
Nije vazno gde,
Ostavicu sve zbog tebe.
Ne daj da mi tuga srce preseca,
Ja praticu Partizan do meseca.

---

Jawohl, jawohl,
Ich liebe alcohol.
Ich liebe bier und Partizan
Jawohl, jawohl, jawohl...

---

Ne moze nam niko nista
Jaci smo od murije.
Mogu samo da nam puse
Sa severa delije.

---

Mala, mala, mala,
Grupa pedera,
Dugo nam je vala smetala...

---

Trofejna sala,
Gde vam je trofejna sala?
(nakon kamenovanja Upravne zgrade FK crvena zvezda)

---

Imam zelju,
Zelja mi je mala.
Kad te jebem
Da mi kazes 'hvala'.
O da li cu ove noci
Da ti svrsim medju oci
Moj cigane.

---

Igra rock'n'roll cela jugoslavija
Svaki pravi Srbin za Partizan navija.

---

Marco Simone,
Jedan je Marco Simone...
(pevano na utakmicama reprezentacije, nakon sto je otkrivena pricha o 'odnosu' ovog fudbalera i Valentine Savicevic)


---

Necu da uchim -
Hocu da se bijem,
Travu da pushim,
Alkohol da pijem.
I sve pijano, i sve drogirano.
Za Partizan navijamo...

---

U svetu postoji jedno carstvo,
U njemu caruje Grobarstvo,
U njemu je sve crno,
U njemu je sve belo,
U njemu je sve veselo.

Tamo su pendreci od chokolade,
Marice su od marmelade,
Tamo svako krade ono sta hoce,
Tamo raste Juzno voce.

U svetu postoji jedno carstvo,
U njemu caruje Grobarstvo.

dobro je da si se setio da napises sta owde...

pa jbg!!

EVO STA RADI PARTIZNOVA BEBA
Gol Kežmana, pobeda Fenerbahèea

Fenerbahèe je u 21. kolu prvenstva Turske savladao ekipu Genèlerbirligija Oftaš i ostao na drugom mestu as bodom manje od vodeæeg Galatasaraja. Kežman je postigao drugi gol za ekipu iz Istanbula i asistirao Robertu Karlosu za treæi gol Fenera. Galatasaraj je savladao Manisaspor, a Bešiktaš izgubio u Kajseriju pa je trenutno na treæem mestu ekipa Sivaspora.
Kežman je peti gol u ligi postigao u 41. minutu, a Brazilcu asistirao 17 minuta kasnije.

„Oftaš se nije branio kao veæina klubova koja igra na našem terenu, ali mi smo bili toliko raspoloženi da se od prvog minuta videlo da sigurno pobeðujemo. Ova tri boda su nam veoma važna, jer je Sivas remizirao i sada im bežimo dva boda. Izgleda da æemo voditi veliku borbu za titulu sa Galatasarajem, koji je prvi i ima bod prednosti u odnosu na nas,“ kaže Mateja Kežman.

Po završetku utakmice spiker je saopštio da ste jednoglasno proglašeni za igraèa meèa.

„Ušao sam u seriju sjajnimh partija i nadam se da æu to nastaviti i sledeæe nedelje u Ligi šampiona. U goste nam dolazi Sevilja. Karte su odavno rasprodate, biæe to utakmica za pamæenje. Uèiniæemo sve da pobedimo sa dva gola razlike i mirno putujemo na revanš,“ rekao je Kežman.

Partizan bolji od Lihtenštajna

Fudbaleri Partizana, jesenjeg prvaka Meridian Superlige, znatno su popravili utisak u drugom meèu na pripremama u Dubaiju. Posle poraza od ruskog drugoligaša na premijeri, "crno-beli" su u subotu savladali reprezentaciju Lihtenštajna rezultatom 2:1 (0:0). Partizan u ponedeljak, 11. februara, oèekuje treæa provera i prilika za revanš Uralu.
Reprezentacija Lihteštajna imala je samo jednu priliku na utakmicu iz koje su i postigli gol, dok su "crno-beli" tokom èitavog susreta imali inicijativu, ali bez izrazitih šansi.

"Napravljen je pomak u odnosu na prvi meè, bili smo agresivniji i naziru se konture tima," prva je reakcija Slaviše Jokanoviæa po završetku utakmice.

U prvom poluvremenu najbolju priliku propustio je Darko Maletiæ posle solo prodora u 7. minutu. Lopta je posle udarca sa nekih desetak metara završila pored leve stative. U 32. minutu je skoro ceo tim odigrao sjajnu akciju, koju je udarcem sa ivice šesnaesterca završio Jovetiæ. Ostali Partizanovi napadi uglavnom su završavani na ivici protivnièkog šesnaesterca, izostajao je završni pas Moreire.

Odbrana "crno-belih" je odlièno funkcionisala, a "gosti" su u retkim situacijama prelazili na polovinu "crno-belih". Ulazak Diare i Tošiæa promenio je situaciju na terenu u drugom poluvremenu. Partizan je gospodario terenom i imao lepih prilika za postizanje golova. Prvo je Ðorðeviæ u 47. minutu posle kornera koji je izveo Tošiæ šutirao glavom pored gola. U 52. minutu sjajnu akciju izveli su Moreira i Diara, ovaj drugi se oslobodio èuvara, ušao u šesnaesterac, ali je njegov udarac zaustavila stativa. U 65. i 67. minutu Jovetiæ je u dva navrata bio blizu gola, posebno u situaciji kad je glavom šutirao preko gola. U 71. minutu Diari šut odbranio je Buhel (vratio se na gol zbog povrede Baumgartnera), na odbijenu loptu natrèao je Moreira, ali je i njegov udarac bio blokiran. Pre gola prilike su imali Tošiæ i Diara.

I onda u 76. minutu sjajna akcija Stevana Jovetiæa, petom je proigrao Diaru, a Senegalac je negde sa peterca mirno poslao loptu u mrežu za 1:0. Samo èetiri minuta kasnije Jovetiæ je oboren na nekih dvadesetak metara od gola. Bila je to idealna pozicija za Zorana Tošiæa, koji pogaða levi gonji ugao za 2:0.

U 82. minutu Diara ponovo pogaða okvir gola, istu levu stativu kao u 52. minutu. Koncentracija je malo popustila pet minuta pre kraja, posle jedne nabaèene lopte Flac je sa desetak metara pogodio mrežu nemoænog Darka Božoviæa.

Partizan - Lihtenštajn 2:1 (0:0)
Strelci: Diara u 76. i Tošiæ u 80. minutu za Partizan, a Flac u 85. minutu

PARTIZAN: Darko Božoviæ, Rniæ (od 46. minuta Lakiæ), Vještica, Ðorðeviæ, Lazareviæ, Mitroviæ, Maletiæ (od 58. Æetkoviæ), Moreira, Laziæ (od 46. Tošiæ), Èadikovski (od 46. Diara), Jovetiæ.

Навршавају се 22 тужне године од када ниси ту а Југ и дан данас одјекује твојим именом...

Вечна ти слава и хвала!

Otiš'o si dragane,ostala je tuga.
Uvek æe te voleti grobari sa juga.
Na kolenima klizi po travi.
Podiže ruke,golove slavi.
On sam juriša,sam stvara šanse.
"Reci mi ko to?".
"Naš Dragan Mance"
Naš Dragan Mance,Zemunska škola.
Publiku diže kod svakog gola.
Njegova duša lebdi nad jugom,
sa nadovezom najboljim drugom...


Naježim se kad èujem ovu pjesmu...
Ako ima neko link za nju neka ga postavi


evo još jedna pjesma posveæena njemu:

Sav Beograd danas je
Zahvatila tuga,
Izgubismo Mancea,
Najboljega druga.
Otiso si Dragane,
Ostala je tuga,
Uvek ce te voleti,
Grobari sa Juga.
Vozio si prebrzo,
Nisi imo srece,
Grobarska te srca,
Zaboravit' nece...

A evo i neki tekst o njemu:

Vreme ’80tih, koje je donelo prekretnicu navijackog shvatanja i odnosa prema fudbala… Grobarima je podarilo i neprikosnovenu licnost - Dragan Mancea. Dobrog fudbalera, sjajnog golgetera ali pre svega GOSPODARA za sve sa juzne tribine. I u vremenu pre i posle, bilo je sijaset sjajnih fudbalera i ljubimaca koji su prosli nasim terenima i srcima. Ali svi oni dodju i prodju… jedino Mance ostaje veciti, neizbrisivi, neponovljivi. Kada je Mance pocinjao karijeru u PFC, zavrsavala se karijera najveceg Grobara – Moce Vukotica. Moca zasigurno moze da bude sinonim odanosti klubu, voljen i postovan od Grobara. U vremenu posle, kroz nase redove prolazi i najcenjeniji fudbaler – Pedja Mijatovic. Pedja koji je dosegao najveca priznanja i slavu evrope kakvu nismo imali od vremena Chika, Bobeka… dokazanom i u nedostiznom sampionu evrope – madridskom real-u. Ali i on postaje tek - ljubimac Grobara. I jednostavno kada pogledas u svoje Grobarsko srce… vidis odraz Jedinog… koji nije dosegao godine i broj tekmi jednoga, niti slavu fudbalskog znalca drugoga… ali je postao apsolutni gospodar navijacke duse. Ako se koji slucajem moze meriti, kao sto se fudbalsko znanje meri recima: igra k’o Pele – merna jedinica navijcke ljubavi je Mance. Ni sam ne znam kako niti kojim putem, Mance postaje i ostaje jedini istinski idol. Sve sto se secam je da se Mance jednostavno pojavio… kao da vreme pre njega nije ni postojalo. U PFC je presao iz zemuna, talenat i golgeter koji obecava. Prve godine provodi na klupi, tek povremeno ulazeci u igru… retko pokazujuci da se radi o talentu.


Potom dolazi sezona u kojoj PFC konacno dolazi do sampionske titule, a Grobar dobijaju idola za sva vremena i pokoljenja. Kako je islo redosledom ne pamtim, da li od one tekme u Zagrebu kad smo razbili dinamo 4:3, sjajnim derbijem i dugo cekanom pobedom nad ciganima (prvim golom Mancea ciganima) ili derbi gde Mance vec bio dvostruki strelac… masina za golove u vidu Dragana Mancea je konacno proradila. Za svaki naredni derbi koji je dolazio, enigma gde se ne da naslutiti rezultat, al jedno se sasvim sigurno znalo – Mance ce potopiti cigane. I pred svaki susret Mance je sa sigurnoscu tvrdio: ”Dacu gol.. najmanje!” – i uvek odrzao obecanje dato Grobarima. Koliko su golovi, a posebno ovi najdrazi protiv najomrazenijih, ucinili da Mance postane Grobarska zakletva? Zasigurno da jeste uticalo… medjutim Mance se nije volio samo zbog golova i sigurno ne zbog igre, ili da ne kazem borbenosti na terenu. Za razliku od predhodnih generacija igraca, gde se prilazilo s maximumom ”ozbiljnosti”, golgeteri bile neumorne radilice pred golom, pretrcavali kilometre da bi se osladili jednim pogotkom – Mance je cesto bivao lezeran na terenu, izgledao potpuno nezainteresovan, lenj na trcanju. Ali je uvek bio gladan golova, kako je sam govorio: Zivim za golove! - i iz totalne pasivnosti (kako je delovao) tresao je mreze. Cini se da su mu inspiracije bile maximum onda kad je klub bio na najvecim iskusenjima. Ne samo u tekmama protiv cigana… nego i one ”male”, Mance je pronalazio neki svoj inat da bas u tim utakmicama donosi pobede Grobarima. Tako npr protiv fk pristina - u to vreme pristina je iz druge lige stigla u prvu, nosena euforicnim siptarskim nacionalizmom, na prepunom stadionu sveopste histerije, za sve ekipe i bod je bio nemoguca misija - upravo je Mance doneo pobedu. Partizan kao prva ekipa odlazi sa oba boda, a Manceu se peva: ”Mance, Mance jebo si albance”. I upravo protiv te pristine odigrala se prva tekma posle tragdije.


Fantastican, i u svom elementu, bio je Mance i na istorijskoj tekmi protiv QPR…. Prvo one u gostima gde sa nekih 25-30 metara maestralnim sutem preko golmana pod prescku doveo PFC u vodstvo od 2:1. Na kraju tekma se zavrsva katastrofalnim porazom 6:2. Da bi na revans u BG, pred krcatim JNA… Mance krenuo sam protiv svih, nosen freneticnim JUGom… gine na trenu… postize gol, u transu posle klizanja na kolenima pada uz korner zastavicu i nagovestava pocetak nezaboravne noci i ludog prolaska u naredno kolo. Nesto slicno se desilo i u sledecem kolu gde nailazimo na madjarski Videoton… tamo primamo petardu… u BG slicna slika kao protiv QPR... Mance daje gol… grize i kida u napadu, ima sjajne prilike, medjutim ovaj put ni On ne moze sve, ali malo je falilo.


I pored svega, ljudi iz uprave imaju zamerki na njegov odnos prema klubu, igri, treninzima?? Mance pred istekom ugovora, a niko iz kluba ne dolazi sa ponudom da ugovor i produzi na novih 4 godine. Dolazi do trzavica… Mance u ocaju i ogorcenju prema ljudima iz uprave nagovestava odlazak iz kluba. Javlja se se zagrebacki dinamo kao moguca nova destinacija sa fantasticnom ponudom. Mozda bi se tako nesto i desilo (kao sto su i otisli Stojic, Salja, Dimitrijevic) da na scenu ne nastupaju raspameceni Grobari. Stadion se opseda svakodnevno, pretnje upravi da ce, ukoliko se tako nesto desi i dozvoli, snositi nezapamcene posledice Grobarskog besa. Slepci klupske administracije, konacno dolaze sa novim ugovorom za Mancea, ali i podvucen ucenom: ukoliko se Mance ne promeni, kao i svoj odnos i pristup utakmicama, treninizima, bice najuren iz kluba. I samom Manceu kao da je pao kamen sa srca… i uz izvinjenje navijacima, a ujedno i zahvalonst na podrsci – u novu sezonu ulazi obecanjem: Bicu prvi strelac lige! A sam Bog zna kad smo zadnji put imali strelca prvenstva. Obecanje u koje niko od navijaca nije ni sumnjao… a posteno govoreci, nije ni mario dal ce biti prvi strelac ili ne jer Mance je jednostavno nas. Na samom startu Mance je krenuo u skladu datog obecanja, na prvim utakmicama redovno postize golove… ali onda i tragedija. I upravo iz razloga, pod pretnjom ljudi iz uprave da mora promeniti pristup i odnos – Mance dozivljava saobracajnu nesrecu zureci na jebeni trening. Na auto-putu, usled brze voznje gubi kontrolu nad vozilom i na licu mesta ostaje bez zivota. Utihnuli su andjeli. Tesko je reci… a ponajmanje svatiti iz kog razloga ostajemo bez najveceg sina. Sve posle je bilo nekako prazno, nedoreceno.


Odnos Mance i Grobara bio je cudan spoj hemije. Mance, verujem prvi, koji je osetio srce Grobarsko, ljubav koju nosimo prema klubu i igracima u najdrazem dresu – i tu nam ljubav vratio na isti nacin. Znao je JUG da ponese svoje ljubimce do pobede, ili da ih tesi u porazu… ali nikad to nije bilo obostrano, ili barem se nikad nije pokazivalo od onih na terenu. Mance je precrtao tu ”granicu” igraci – navijaci, spojio se i izjednacio sa Grobarima na tribini. Prvi koji je preskako zelezne reklame i bezgalvo jurisao na ogradu juzne tribine, onaj koji golove nije slavio negde na sredini terena u zagrljaju klupskih igraca nego u zagrljaju visoko na ogradi JUGa, znao je da pretrci citav teren i zavrsi na ogradi JUGa. Ta istrcavanja na ogradu JUGa, postala su redovna praksa, i vremenom sudije su pocele da dele zute kartone. Naravno, ni to nije sprecavalo Mancea da radost gola proslavi sa svojim Grobarima… sledili su crveni, odsustvo sa tekmi. Bilo je jasno da se vise ne moze nastaviti sa ovakvom radoscu. Ali ne i kraj ludosti radovanja, jer Mance nas ponovo dovodi do ekstaze neobicnim radovanjem – klizanjem na kolenima sa visoko uzdignutim rukama i pesnicama. ”Pozalio” bi se Mance da to klizanje zna itekako da boli, da ostavlja trag na kolenima, ali i da vredi, kad vec ne moze radost podeliti sa svojim Grobarima. I van terena Mance se sa navijacima odnosio kao sa svojom bracom Grobarskom… znao je da dadne kintu navijacima za put na tekmu, ili povratak sa gostovanja… znao je da pocasti cugom… jednostavno u svakom momentu je bio Grobar. Navijaci s druge strane, dostizali ekstaze i samom pojavom Mancea. Recimo derbi, za nas je pocinjao mnogo pre prvog zvizduka. Prilikom kada fudbaleri izlaze da ”izvide” teren dobrih 2 sata pre pocetka… JUG bi explodirao pojavom Mancea. U trenu bi se pocelo sa sapartom i razvucenim pevanjem: DragaaanManceeeDragaaanManceee… neprekidno i u nedogled sve do dostizanje totalne nirvane. Protivnicki navijaci, znali su gde lezi Grobarska snaga, te su pogrdne pesme pre svega upucivane Manceu. Smradovi ciganski, znali su da je rana posle Mancea duboka i bolna, te su nastavili jos inspirativnije sa uvredama i posle tragedije… prilikom svakog faula kada bi neki igrac ostao lezeci na terenu usledilo bi: ”zove te Mance”. Naravno da nas je bolela uvreda, ali ne koliko i istina da ni na ovoj tekmi nece biti procitan igrac sa brojem 9.


Klub je zatrazio od FS da dok raja sezone odigramo bez dresa sa devetkom, i tome je udovoljeno. Grobari od kluba traze da se stadionu promeni ime u ”Dragan Mance”, medjutim nista od toga. Umesto, obecan je spomenik na stadionu… ali i od toga nista. Sve sto se uradilo na spomen najveceg sina je turnir ”Dragan Mance” koji niti je dovoljan niti adekvatan.

Sta je Mance prestavljao Grobarima, moglo se videti na gore pomenutoj tekmi protiv pristine. Svega nekoliko dana posle tragedije… neugodna pristina dolazi u BG. Utakmica ko utakmica, malo ko da je mario za rezultat i razvoj na terenu. Stadion je pevao i klicao svom idolu, skandiranja: ”igrajte za Mancea”. Igraci su se na terenu mucili… i oni sami jos uvek u vidnom soku zbog gubitka klupskog druga. Patnja i mucenje, sve do negde zadnjih minuta tekme kada Radanovic postize gol… i verujem sasvim spontano, pod utiskom atmosfere na stadionu – gol proslavlja klizanjem na kolenima. I tek tada postaje neki cudan dilerijum na tribinama… radost pomesana tugom... sreca pomesana bolom. Pobeda koja kao da nije znacila pobeda nad protivnikom, nego pobeda zivota nad smrti… jer kao da je tog trenutka Mance sa fudbalskih terena prenet u nasa srca gde mu je dat zivot vecni. A potvrda da se upravo to i desilo, je i vreme danasnje kada posle toliko godina, Mancea… njegovi Grobari pamte i vole. Dokaz da Mance zivi, su i mladje generacija Grobara koje ga i ne pamte sa terena, ali mu odaju cast i slavu kao najvecem sinu Grobarskom, idolu, gospodaru tribine. I sve dok Kuca srce Grobarsko, zivece Mance sa nama i medju nama. Neopisiva tuga koja nas je zadesila… ali jos veca radost i cast da smo imali Mancea. Verujem i dan danas kad oslusnes, da tribina JUGa jos uvek odzvanja: DragaaaanManceeeDragaaaanManceee…

Veliki igrac. Neponovljiva harizma. Protiv Kvins Park Rendzersa u Engleskoj dao jedan od najlepsih golova u istoriji srpskog fudbala.
Prvu utakmicu poslije njegove smrti Partizan igrao protiv Pristine u nocnom terminu. Pun stadion samo se skandira pokojnom Manceu. U takvoj atmosferi, Partizan igrao lose, napadao ali nije mogao da postigne gol, a Pristina se dobro branila.
U 89. minut poslije neke guzve Ljubomir Radanovic daje gol i trci prema Jugu i kliza na kolenima kao sto je radio Mance. Formira se buket igraca Partizana, rezervnih igraca i strucnog staba i svi placu. Hiljade navijaca skandira Dragan Mance i svi placu.
Najbolji centarfor kojeg sam ikada gledao. Na njega nazdravlje njemu mnogo je licio kao centarfor Alan Sirer.
Mislim da je ideja da juzna tribina na novom partizanovom stadionu ponese njegovo ime sjajna i treba je podrzati.
Bio je smeker, zene ga obozavale. Kad je poginuo bio u vezi sa rukometasicom Radnickom cini mi se da se zvala Emilija Ercic.
Neka mu je laka crna zemlja.