Koga wolite??

Najbolji!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

tako je ghost rider mora da bude najbolji hehe..

pa ne mozes biti najbolji, al mozes biti bolji!!!



UVEK IMA BOLJI!!!

Ljubav,ljubav je smisao zivota prica mi covek za sankom dok cigaru mota ljepota njena se ne moze niscim mjerit' rece mi krvavih ociju i ode rakiju potegnut...

Zove se Alma i sedila je sama u klupi ja joj prosu' neki fazon glupi "reko dje si curo zgodna" ona kaze da me pozna "ti si Mahir osmi dva ,vec te dugo gledam ja" ....

Bilo je pola dva april peti maj se sjeti,odma smo se zaljubili i pred svima poljubili,hodali smo skolom drzali se za ruku,delili istu klupu i uzinu,imali istu druzinu,istu srednju skolu s njom sam pevo u horu izigravo foru vozili se na mom motoru... Ja,Alma i Tomos imali smo mali kosmos,svoje drvo u stanu stotinu djece u planu,svoje pesme,svoje price,nasa hrana,nase pice,nase zvjezde i nas grad sjecam se k'o sad ... Rekla je Mahire bojim se,pazi da me ne boli...Bojo sam se i ja al sam znao da me pravo voli ... Ja i Alma goli i njoj i meni prvi puta,bilo je ljeto i ptice,bar,nase drvo pored puta... Nikad necu zaboravit' taj miris trave u ocima zvjezde kako sjaje,topli vjetar sa Save taj dim cigare moj izgubljeni pogled jednog dana bicu ti zena,a ti moj covjek ...

Konobar daj jos jednu ja izvadi sice,donesi Mahiru pice pa da cujemo ostatak ove price ...

opa ghost mozda i neces biti najbolji..hehe

Žene uvek vole da èuju kako njihov muškarac o svojoj majci prièa sa ljubavlju i poštovanjem. U stvari, muškarci koji imaju dobar odnos sa majkom imaju i više razumevanja i poštovanja prema ženama uopšte.

Meðutim, muškarci koji previše prièaju o svojim majkama rizikuju da se kod žena upali alarm zvani "mamin sin".

Proèitajte nekoliko razloga zbog èega žene ne vole mamine sinove i kako muškarci da pronaðu naèin da i majku i ljubanvicu uèine sreænom.

a gde da procitam!!

Pa to je izazov, naði i proèitaj!

ne mogu nemam vremena!!

Ghost Rider, jel ti ne znas da Legionar ima 1000 obaweza, cowce...treba ici swaki dan u skolu itd....

ma ne mogu mrzi me!!!

yea opet sam se zaljubio...!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

mee too ....

drago mi je mico...

Koga volim...?
Ne volim nikog, jer niko to ne zasluzuje, svi muskarci su isti...

Jao Sladjo...!Strašno!!!

Sladja wrote:

Koga volim...?
Ne volim nikog, jer niko to ne zasluzuje, svi muskarci su isti...

Nisu svi muskarci isti, sve zavisi od toga kako se ti postavis prema njima.
Mozes im pustiti na volju, u tom slucaju ce uvek ispasti kao sto ti kazes ISTI kao ostali.
A mozes se postaviti prema njima kao KUCKA (nemoj pogresno da me shvatis) i da ih
vrtis oko malog prsta. Da vidis kako ce da te drze kao malo vode na dlanu!!! SRETNO

^^^AnjAaAaAaA^^^ wrote:

Pa dobro.... ...al ti si in loveeeeeeeeee.......ja ne..... ....tak daaa......ne wolim nikog.....jer sam samo naletala na koje ne mogu da wolim.... ...al ok....

Pa nisi naisla na pravog, samo je to u pitanju.
Sto ne znaci da treba da odustanes (Mislim da nadjes LJUBAV)
A i ljubav neces naci na prvi pogled, jer ne pada sa neba,
nego se polago gradi, uzajamnim razumevanjem, postovanjem i verom,
nadam se da ce i tebi jednom sunce zasijati punim sjajom.
Samo pazi da se ne opeces SRETNO

Lud sam za tobom, sta cu sa sobom?Uvek si uz mene, ne mogu bez tebe! Uz tebe je dan najlepsi san. Bez tebe ne mogu ni dan, zivela MARIHUANA!!!

Ah PRAVA LJUBAV!!!
Salim se naravno

CVET KAO SIMBOL KOMUNIKACIJE - LJUBAVI

Cvet je simbol komunikacije, zato pri poklanjanju cveæa treba misliti na znaèenje boje.

Crvena boja - boja ljubavi (boja vatre i krvi, izraz života i životne snage).
Bela boja - oznaèava poštovanje, a u nekim kulturama, u našoj na primer, nevinost.
Žuta boja - je boja ljubomore (u nekim drugim prilikama je ova boja izraz sjaja i živahnosti).
Plava boja - je boja vernosti (deluje smirujuæe).
Ružièasta - oznaèava nežna oseæanja.

Kada je reè o vrsti cveæa treba voditi raèuna o poruci koju odreðeni cvet upuæuje. Evo nekoliko primera cveæa i poruka koje upuæuju:

Begonija - strasna ljubav
Gladiola - uzvišenost, poštovanje
Karanfil - požuda
Kamelija – vernost
Bela Rada – nevinost
Božur – stidljiv
Magnolija – dostojanstvo
Narcis – egoist
Kaktus – toplina
Lavanda – nepoverenje
Neven - bol
Orhideja - divljenje, najlepšoj
Breskvin cvet - tvoj sam zarobljenik
Ljubièica - da me veèno ljubiš i "mislim na tebe"
Neven - da veneš za mnom
Narcis - je cvet prolaznosti
Ruža - uopšteno znaèi ljubav
Žuta ruža znaèi za nekoga - ljubomoru, za nekoga prijateljstvo
Ružièasta ruža - zavisnost
Bela ruža - èista oseæanja, omiljen cvet mnogih dama, dostojan (a) sam tebe
Iris - melanholija i nadanje
Visibaba - nada
Gerber - usamljenost i melanholija
Ðurðevak - skromnost
Jorgovan - oznaèava strasnu ljubav
Zumbul - vernost
Suncokret - (retko se poklanja ali u nekim specifiènim situacijama, ako se pokloni simbolizuje stalnu pažnju i okretanje prema osobi do koje nam je stalo).

U narodu se odreðenom cveæu pridaju natprirodne moæi. Tako, na primer, bosiljak ima veliku ulogu u religiji, magiji, u kultu, u poeziji i medicini.

Bosiljak je cvet koji održava ljubav. Bosiljka inaèe ima najviše u raju. On je bogorodièin najomiljeniji cvet. Njime se kite mlade i žene. Nema svadbenog obièaja bez bosiljka.

Bela rada je takoðe interesantan i u narodu, a naroèito kod devojaka cenjen cvet. Kada devojka ubere Belu radu kida listiæe govoreæi "hoæu - neæu". Ako na poslednji listiæ padne "hoæu" to znaèi da æe se udati.

Ljubièica, cvet koji lepo miriše i lepe je boje osim što je vesnik proljeæa ima zanimljivo mesto u magiji. Devojka daje ljubièicu svome momku da bi je uvek ljubio.

U svadbarskim pesmama se èesto spominje takoðe jedan interesantan cvet. To je ruzmarin. On predstavlja svatovsko cveæe i verovatno da zbog svog jakog mirisa se misli da tera zle duhove od mlade i mladoženje.

Karanfil je takoðe zanimljiv. Malo ljudi zna da se i njemu pridaju odreðene magijske moæi u odnosima izmeðu žene i muža. On je èuvar ljubavi. U našem narodu postoji obièaj darivanja karanfila mladi. Obièno karanfil mladi poklanja sestra ili majka sa osnovnom porukom :"da se ne karate" tj. da se ne svaðaju.

U našim narodnim pesmama je opevan beli krin (ljiljan) - vrlo zanimljiv cvet koga narod identifikuje sa momkom, "lijep - momèe". Ovaj cvet je "društven". Ako se naðe u buketu sa drugim cveæem to cveæe neæe brzo uvenuti. Kada je arhanðel Mihailo nagovestio Devi Mariji da æe zaèeti Isusa Krista u ruci je držao beli krin. Od tada se ovaj cvet naziva bogorodièin cvet.

U devetnaestom veku za kameliju, koja vodi poreklo iz Japana se govorilo da je cvet ljubavi. Poklanjanje ovog cveta je kod devojaka i mladiæa budilo ljubavna oseæanja. Književnik Aleksandar Dima je napisao knjigu "Dama sa kamelijama", a poznatog talijanskog kompozitora Verdija je ova knjiga inspirisala da napiše poznatu operu "Travijatu".

Poklanjanje cveæa je u tvom sluèaju veoma važan korak u taktici osvajanja i dobro je što ga planiraš do tanèina. Nešto slièno je preduzeo pre nekoliko vekova kralj Uroš I (1243 -1276). Znajuæi za moæ boje i mirisa jorgovana on je pred dolazak svoje buduæe supruge Jelene Anžujske naredio da se, putem kojim æe ona doputovati, ibarsku dolinu od Kraljeva do Raške, zasadi jorgovanom. Taj gest izuzetne pažnje i divljenja oduševio je buduæu kraljicu i uživala je u opojnoj èaroliji mirisa jorgovana. Jorgovan je svojim opojnim mirisom i svojom izuzetnom lepotom pripitomio litice doline i buduæu kraljicu podsetio na njenu rodnu Provansu. Deo ibarske magistrale, kuda je zasaðen jorgovan, je dobio naziv «Dolina jorgovana». U èast njihove ljubavi, unazad nekoliko godina, poèetkom maja, kada je jorgovan u punom cvatu i mirisu, održava se manifestacija meðunarodnog karaktera koja nosi naziv «Dolina Jorgovana». Tada celu dolinu obavije zanosni miris jorgovana. Ožive ljudi i priroda, a sure litice doline ispuni božanstveni duh ljubavi Uroša i Jelene.

Grèki bog Zefir, bog zapadnog vetra koji donosi proleæne kiše, oluje i toplo vreme, je svojoj dragani lepoj nimfi Flori dodelio kao venèani dar vladavinu nad svim cveæem ovoga sveta.

Ljubav i neverstvo

Život je providan i otvoren, samo ga treba iskreno, otvorenih èula i uma posmatrati. On ne krije ništa. Tako, na primer, svi koristimo izraz "medeni mesec" za vreme neposredno nakon svadbe koje provode muškarac i žena u zajednièkom životu. Da li je to sluèajna kvalifikacija? Medeni mesec je period, kao med prijatnih doživljaja u novim parnerskim odnosima. Da li proðe medeni mesec ili proðu medeni odnosi? Kuda i zašto odu? Ne verujem da se veæina ljudi zamisli nad ovim pitanjem. Interesuje nas više sve drugo. I kakav je komšija kupio auto, i šta je rekla ova estradna zvezda onoj, ko je koga ubio i zašto su "naši" izgubili od "njihovih". Skoro niko da se zagleda u tamne odaje svoje intimnosti, svoje akcije i reakcije, da se upita kuda plovi "moj brod". Zašto je prošao moj medeni mesec? Da li sam ja gospodar svojih izbora ili žrtva nevidljivih neprijateljskih sila? Kada bi se èesto i uporno tako pitali i posveæivali pažnju odnosima koje gradimo sa svetom možda bi smo mnogo èešæe nailazili na zadovoljavajuæe odgovore. Ali, mi kao da nemamo vremena. Srljamo iz odnosa u odnos sve u nadi da æemo konaèno naæi "ono pravo", trajno zadovoljstvo i veèno nepomuæeni mir. Nije bitno što življenje po stilu "ožeži pa beži" ne donosi oèekivane rezultate, ni ne pokušavamo da se zagledamo malo dublje u svoju motivaciju. Naporno je tako živeti. Ništa više ne troši energiju našeg biæa kao što to èine pogrešna ubeðenja ili zablude. U Božjoj bašti svega ima. Èak i zablude ravnopravno cvetaju sa svim drugim vidovima života. Od nas zavisi kakve æemo mirise i ukuse života kušati.
Šta tražimo

Svi èeznemo za ljubavlju. Ustvari, mi èeznemo da budemo nahranjeni dobronamernom pažnjom drugih ljudi, pažnjom na ovaj ili onaj naèin. O tome sanjamo, pevamo, pišemo romane, razgovaramo i maštamo. Ljubav, veèna tema. Kad bi smo mogli uæi u um svakog pojedinca i videti njegove sadržaje shvatili bi koliko je tema ljubavi rasprostranjena u njemu. Maštamo samo o onome što ne posedujemo. Zato i maštamo, jer sanjamo i smišljamo naèine kako da pijemo sa izvora ljubavi. Dokle god tragamo znaèi da nismo ostvarili svoj cilj. Ako godinama i decenijama tragamo, zar to nije znak da smo krenuli u pogrešnom smeru? Umesto da smo sve bliži objektu svojih želja, kako nam ne padne na pamet da se zapitamo, udaljavamo li se sve više od onog što želimo? Na tom pogrešnom putu postoji jedan uporni saobraæajni znak koji nas stalno opominje da ne idemo u željenom pravcu. On se zove neverstvo. Ljubav je put, a neverstvo saobraæajni znak pored tog puta. Meðutim, mi neversto ne doživljavamo kao znak upozorenja veæ kao nadu da æemo u krilu neke druge žene ili muškarca naæi ono što nismo zadovoljili u prethodnom odnosu. Kada kažemo "nada" svi osetimo priliv sveže, kreativne energije. To je energija nade koja daje vitalnost ljudima u borbi sa porazom, neuspehom, starošæu i smrti. Može se sa njom živeti, kao što veæina i radi. Ali, nada je u životu kao zavodljiva pesma morskih sirena koja je navodila grèke mitske junake u smrt. Raða milinu u duši i kao kakav mamac vodi u propast. Nas naša nada, da æe nam biti bolje u novom odnosu podstièe na beskrajno traganje.

Dakle, šta tražimo u partnerskom odnosu muškarca i žene? Da li onaj omamljujuæi grè, kratki prekid svesti nakon èega sledi spokojan san ili bezvoljni mir? Ako to dostižemo i njime raspolažemo, nismo li ostvarili trajnu sreæu negovanja ljubavnog odnosa? Premda ima i onih koji ne dostižu ni takve ciljeve, veæina koja ih dostiže znaju da se ne zadovaljavaju njihovim ispunjenjem. Kad bi to bile vrhunske vrednosti odnosa verovatno bi se ponašali kao labudovi koji do svoga kraja ostaju verni svojim partnerima. Naravno da toga uglavnom nema u carstvu ljudi. Kod njih važi pravilo - koliko ljudi, toliko æudi. Neki su ušli u odnos voðeni materijalnim interesom, jer polaze od životnog stava da bez novca nema sreæe. Opet, neki drugi nemaju svoje stavove, veæ oseæaju i misle tuðom glavom, glavom mame i tate, prijatelja i komšija ili celog javnog mnenja, pa se opredeljuju za tuðe vrednosti, a ne svoje autentiène izbore. Ima mnogo i muškaraca i žena koji nikad ne stupe u istinski odnos sa drugim ljudskim biæem, veæ ceo život provode bivajuæi u odnosu sa svojom iskonstruisanom slikom partnera u svojoj glavi koji vrlo malo lièi na onog iz stvarnosti, kao što peva Tove Ditlevsen u svojoj pesmi Veèito troje. Naravno da postoje i oni što imaju sva ova polazišta za svoje ponašanje. Kada se opredeljujemo za partnera na osnovu jedne ili èak nekoliko dominantnih vrednosti vrlo smo blizu fetišizma. Fetišizam je obožavanje jednog objekta. Mnogi ljudi su u polju ljubavi fetišisti. Kada su nekom muškarcu na ženi najvažnije istaknute grudi ili duge noge, plava kosa ili bilo koji pojedinaèni deo tela on je vrlo blizu fetišizma. Kažu da žene ne padaju na takve vrednosti, ali i one su fetišisti ako obožavaju neèiji socijalni status, puno para, plave duboke oèi ili moæno, žilavo telo. Opsesija jednostranim je prokletstvo ljubavnog odnosa. Nema poloviène ljubavi. Ili voliš, ili mrziš.

Pošto istrošimo objekte svoga voljenja kroz navike i besmisleno ponavljanje osetimo prazninu u duši i èežnju da je ispunimo novim iskustvima.. I damo se u potragu za novim partnerom, doduše mnogo èešæe kroz snove i maštanja, a zatim preko koketiranja do planova ili strategija zavoðenja. Posle toga nastupa novi medeni mesec. To je beskrajni krug ponavljanja želja i njihovog propadanja. Svet vrvi od tragalaca za ljubavlju. Ponekad mi se uèini da su gradovi više popularni za život od sela ili manjih gradova samo zbog seksa, da ne kažemo zbog ljubavi. Neumornim tragaèima se uèini da æe kroz veæi broj pokušaja i pogrešaka na kraju osvojiti tu toliko žuðenu premiju što se ljubav zove. Da bi smo pili sa izvora ljubavi moramo znati šta je ljubav, a kako æemo znati ono što nikad nismo doživeli, niti smo se pitali da li su maglovite vrednosti koje sledimo zaista one prave? Zašto nam trebaju partneri i njihova ljubav? Da ne budemo usamljeni? Da udruženi budemo ekonomski jaèi? Da produžimo vrstu kroz svoje potomstvo? Ili nam trebaju kao potvrda naše normalnosti? Nemojte olako preskoèiti ovo, najvažnije pitanje. Ko na njega sebi ne odgovori, taj produžava mehaniku života. Ako ne želimo da pravimo decu zašto uopšte stupamo u seksulane odnose? Nije zadovoljavajuæi odgovor - zato što nam je lepo ili zato što je to prirodni nagon. Šta hoæemo u ljubavnom i seksualnom odnosu? Prvo što nam padne na pamet to je dostizanje stanja orgazma. Iza njega se krije stanje opuštenosti ili privremenog nestanka životne tenzije.
Izoblièeni zov ljubavi

To stanje privremene relaksacije za mnoge osobe je nedostižan cilj i veèno žuðeno stanje. Kada se našim životom neprekidno prostire nit bola sa malim periodima "ništa me ne boli" otupimo od bola ali i od svake druge senzacije. Skoro intenzivno kao Zombi. U takvom stanju ljubav je najveæa nepoznanica. Napetost je teško trpeti. Ona tera u svoju suprotnost. Napetost i stepen napetosti najoèiglednije pokazuju koliko je èovek udaljen od stanja ljubavi. Meðutim, i najveæa napetost ne može da spreèi èežnju za ljubavlju. Ona tera na traganje, ali ne za otkrivanjem izvora ljubavi u dubinama svoga biæa veæ u spoljnom svetu. Jeste da je pravac traženja pogrešan ali potraga za objektima ljubavi je eho ljubavi. I baš zato menjanje partnera je neprekidni proces, jer ni jedan partner ne može zadovoljiti moju nemoguæu želju - da neko drugi voli umesto mene. To je kao kada bismo tragali za nekim ko æe da diše umesto nas, ili misli umesto nas.Ali to se ne prepoznaje. Iluzija se nastavlja. Iz kakvih se to dubina raða ta obmana? Nastaje iz svesti o siromaštvu svoga Ja. Svest o svojoj inferiornosti u odnosu na moæ života kao celine je sveopšte rasprostranjena svest. Jedan mudrac reèe da svaki èovek, od prosjaka do cara, živi svoj život sa izvesnom tugom u svome srcu. To je tuga zbog svesti o inferiornosti "mene", koja se nikad ne može eliminisati niti ièim nahraniti. Ljudi ne žele to da priznaju, èak ni sebi. Kako bi eliminisali takve oseæaje, nepomirljivo hrle iz odnosa u odnos da bi nahranili prazninu svoje duše.

Kome polje ljubavi služi kao prostor samodokazivanja i pokazivanja svetu svojih kvaliteta, taj živi u strašnoj zabludi. Ljubav je suprotnost sebiènosti. Sebièni ljudi ne umeju da vole jer stanje egoizma po svojoj suštini iskljuèuje stanje ljubavi. Znaèi, tek kada prestanemo i odustanemo od instrumentalizacije ljubavi u svrhe izgraðivanja svoga ega, tek onda æemo uæi u polje i struju ljubavi. Kad nje nema muèeni smo brojnim problemima i simptomima koji su vrhovi ledenog brega u moru problema. Èovek koji nikako da naðe partnera svoga života je èovek koji ne ume da voli. Frigidnost je izraz straha od ljubavnog kontakta iz ovog ili onog razloga, svejedno, ali ipak je nedostatak umešnosti voljenja. Impotencija i prerana ejakulacija su takoðe simptomi nepostojanja ljubavi u odnosu sa partnerom. Seksualne perverzije, kao što su sadizam i mazohizam su najoèigledniji primeri nepostojanja ljubavi i destrukcije prostora ljubavi. Šta sve ljudi nisu u stanju da èine, kao u ime ljubavi, bolje i da se ne podseæamo.Silovanje ili nekrofilija, na primer. Samo malo kada zagrebete ispod lažnog plašta ljubavi ne možete da se ne zgrozite nad tom èudesnom deformacijom èovekovog odnosa prema drugom ljudskom biæu. Zašto se dogaða tako nešto? Mi pokušavamo da volimo kroz um umesto da volimo biæem. Biæe je iznad pojedinaènih delova biæa. Biæe je celina. Zaratustra reèe da je sreæa sklad tela, uma i duše. Tek kada smo celina ili biæe mi smo sreæni. Um nije biæe. On je deo. Umišljena ljubav nije ljubav. Ne možemo koristiti um kao medijum za izlivanje ljubavi. To je kao kada bi smo oèi upotrebljavali za mirisanje ili nos za gledanje. Kada "volimo" umom to je nalik uzimanju slike hleba u usta da bi smo se najeli.

Kada nekome kažemo "Ja te volim", time smo upravo negirali stanje ljubavi. Taj iskaz je manipulacija.
Veèni izvor

Prostor ljubavi je planetarno inficiran silama manipulacije. Dokaz za to su svi oni silni razvodi i neverstva i svakodnevni konflikti meðu ljubavnim partnerima. Ljudi se otimaju za tuðu ljubav. Veæina izgleda nikad i ne odrastu. U zrelim godinama se ponašaju zavisnièki od svoga partnera kao što su bebe zavisna od majke i njene dojke. Tuðom ljubavlju nastojimo popuniti užasavajuæu prazninu svoga ega. Neki to rade vrlo uspešno, a drugi manje. Ima i onih koji hronièno trpe nedostatak satisfakcije da su poželjni ili voljeni i zbog toga su vrlo nesreæni. A rešenje je vrlo jednostavno. Volite neprofitabilno. Samo volite, bez oèekivanja da vam se vrati istom merom. Biæe je perpetuum mobile, neprekidno pokretanje. To znaèi da ima u sebi veèni motor koji se nikad ne može isprazniti ili pohabati. Gorivo koje ga pokreæe je ljubav. Ima ga u izobilju. Ali mi to ne znamo. Zaboravili smo. A imamo tu snagu. Kažu da je tibetanski svetac Milarepa sam, po nareðenju tri puta gradio i rušio i èetvrti put konaèno sagradio kamenu kuæu na jednom brdu vukuæi kamene blokove iz udaljenog kamenoloma. Ta kuæa je i dan danas spomenik velikoj ljubavi jednog èoveka i sveca. Jeste da nije bila ljubav prema nekoj ženi, ali je bila neiscrpna ljubav, prema životu i Bogu. Majka koja podiže golim rukama auto koji joj je pregazio dete je drugi primer te neiscrpne ljubavi. Da li uopšte treba dokazivati da je ljubav neiscrpna? Kad je crpimo iz drugih, na silu, ona se brzo isprazni. Kad je crpimo iz sebe, za druge, ljubavi nema kraja, ali ako je prosimo od drugih, brzo potrošimo svoju ljubav. Herman Hese to lepo reèe u svojoj pesmi Zavodnik:


Pred mnogim sam vratima èekao
i na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
Htedoh da zavedem mnoge lepe žene...
I uvek kada su se jedna usta predavala,
kad je žeð bila ugašena, jedna blažena
iluzija u grob je odlazila.
Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strasno moljah,
duge noæi koje groznièavo isèekivah,
na kraju behu moji - kao zgažen cvet,
bez mirisa, nestala bi lepota.
Iz mnogih postelja ustajao sam tužan
kad od žudnje je postajala navika.
Bežeæi od užitka tražio sam san,
opet novu želju i svoju samoæu!
Taj užitak moje je prokletstvo
jer sreænim me ne èini,
jer svaki san o njoj stvarnost uništava!
Oklevajuæi, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem...
Brani se, lepotice moja, zakopèaj haljinu svoju!
Opèini me, muèi me. Nikad ne reci Da!

Šta je ljubav?!

" Kad ti se dlanovi znoje ... srce ubrzano kuca ... a glas ti zastaje u grlu? To nije Ljubav... to je Dopadanje .

Ne možes skinut pogled ili ruke s njega? To nije Ljubav ... to je Požuda .

Želis ga ... jer znaš da je on tamo? To nije Ljubav ... to je Usamljenost .

Privlaèe te drugi ... ali ipak ostaješ sa njim? To nije Ljubav ... to je Lojalnost .

Ostaješ sa njim ... jer znaš da te voli i ne želiš da ga povrediš? To nije Ljubav ... to je Sažaljenje .

Sa njim si ... jer ti prija dok te ljubi ... i drži za ruku? To nije Ljubav ... to je Nesigurnost .

Da li si sa njim ... jer jedan pogled na njega i srce tvoje preskaèe? To nije Ljubav ... to je Strast .

Da li mu opraštas greške ... jer se brineš za njega? To nije Ljubav ... to je Prijateljstvo .

Da li mu govoriš svakog dana da je jedini na kojeg misliš? To nije Ljubav ...to je Laž .

Da li bi se odrekla svojih najdražih stvari samo za njega? To nije Ljubav ... to je Velikodušnost .



Da li on oseca tvoje srce i dira te duboko u dušu ... tako da te boli jako? Da ... to je Ljubav ! ! !

Da li si sa njim zbog te slepe ... neshvatljive mešavine bola ... sreæe i uživanja ... koja te privlaèi njemu i èvrsto te drži? Da ... to je Ljubav ! ! !

Da li bi mu dala svoje srce ... svoj život ... svoje sve? Da ... to je Ljubav ! ! !

Storm malo si pogrešio temu,al nema veze...

xexexex...gaconja..xexex